Galeriju fotografija možete pogledati ovde.
Col du Ptit Saint Bernard, Januar 2008
Autor: Sapa
…. odlucio sam da jos jednom opisem tog Svetog Bernarda.
Taj skicentar mu ga geografski dodje na granici It i Fr na istoimenom prevoju kojeg francuzi zovu Col du Ptit Saint-Bernard a italijani Colle de Piccolo San Bernardo. Nema ni 10 km vazdusne linije od Mont Blana. Inace u ljeto najobicniji magistralni prevoj izmedju te dvije zemlje. Ljeti ga je presao i Hanibal sa krdom africkih slonova u nadi da ce da opaja Rim i okolinu, tad kontam da nije bilo saobracajnih znakova na visini od 2200 metara, sad od decembra skijas istoimenom crvenom stazom (relano plavom) pored bankina i ne moras da se pridrzavas uputstava i vozis 40km/h., jerbo uglavnom jedva vire iz snjega.
Skicentra na it. strani se zove La thuile i tu se zavrsava onaj skijski raj zvani Valle dAoste (courmayeur, breuil/cervinia itd, itd).
Inace na Italijanskoj strani sam cuo dosta naseg jezika tj hrvatskog.
I vidijo puno ljudi u opremi hrvatske skijske reprezentacije. Dal su takmicari ili vole da se shepure u ‘dresovima’ nemam pojma, pili su kafu kao i ja pa nisam mogo da procjenim jesu li kao skijsi zajebani il su samo rekreativci. U svakom slucaju La Thuile je malo zivlje mjesto, nije ruzno, ali nije ni nesto posebno arhitektonski, ali ima bolje skijanje nego na francuskoj strani. I naravno na italjinskoj strani se puno bolje jede i pije a za manje pare nego kad predjes prevoj i stignes kod francuza.
Na francuskoj strani je skicentar La Rosiere na 1850m i meni ostao u monogo dragoj uspomeni pa cu ga opet sigurno posjetim. Ljepsi arhitektonski, ali staze na toj strani prosjkijas za dan-dva, a offpiste nije neki, sem ako ne odes bas daleko u teren, sto i nije preporucljivo da radis sam. I tamo ima par superbrzih i dugih crvenih staza kroz shumu koje se spustaju do 1100 mnv, sto narvno cesto utice na kvalitet snjega kad se spustis malo nize (jug, jugo zapad), te su mi se staze cak vise dopale nego na italijanskoj strani jerbo su nagibom ni prestrme a ni pre blage, a staza dosta siroka (za razliku onih kod Italijana), tako da se mosh komotno zaletit ko maluman na nize. Kod itaijana ili su staze kroz shumu ili prestrme ili preblage, neku sredinu nesto ne vidjeh. Inace u ovom skicentru se skija izmedju 1200 i 2600 mnv. A S.Bernardo stoji poznat kao centar sa velikom kolicinom padavina, zbog sudara par razlicitih vazdusnih struja. I ove godine kao i proteklih, u prosjeku, imali vise snjega nego veci centri tipa (LesArcs, 3 Doline…..)
La Thuile je mislim vama iz Srbije blizi barem 150-200 km nego La Rosiere (sem kad dodjes ljeti pa ides preko prevoja onda je to 10-15 km jedno od drugog inace fuckin far-a-way autom, neko mi rece da kad zakasnis na zadnju zicu oko 15do4 sa taksijem putujes puna 3 sata (i malo vise) da se vratis u svoje maticno selo.
E sad postoje tema onog topica 3 Doline (nigdi lada nema), da uporedim ta dva centra; ma ne moze nikako to dvoje da se poredi. Za ljubitelje gutanja kilometara (300,400,500 i vise….) je ovo taman malo premalo, ali za ljubitelje zimskog ugodjaja, zacudo jako domacinksi raspolozenih francuza, za skijanje offpiste u okolini, za totalno relaxed atmosferu i na liftovima i na stazama i u selu….e onda treba posjetit st.Bernardo. Inace autom od La Rosiere si za 15tak minuta kod liftova koji voze u LesArcs (i izvoze te s druge strane cuvenog Aguile Rouge), a za 25-30 minuta si u Tignesu. Tako, kome StBernardo dosadi moze uvijek da skoci u ove velike centre.
E sad cijene: Hrana, pice puno jeftinije nego u 3 Doline. Belgijsko pivo (znaci vrhunsko) u engleskom trendy pabu kosta 2,50 (10 piva odjednom €20).
U 3 Doline to kosta, mmm duplo i jos malo vise. Pizza 8,9,10…u 3 D mslim da pocinje od 12 I tako dalje. E sad zbiljne vecere, su kao i svuda skupe, ali za Velike Majstore kuhinje to nije problem :-).
E sad aranzman: da odma bude jasno. Ja da zivim na Balkanu, ipak bih isao u 3 Doline. Mislim da su aranzmani u 3 D jeftinij (e sad neznam kolko kostaju na Italijanskoj strani). Mene je apartman, za Bozic od 22g dec. (dakle visoka turisticka sezona) kostao 430 evra za 7 dana (apartman za 4oro). Uplatijo sam ga direktno preko sajta skicentra la rosiere.
Skipas stBernardo me je kostao €199,- za 8 dana. Ovi jarani iz Skimagaradi su isli za 180 evra (i app i skipas), dobro isli su u predsezoni, a ja u naj skupljoj sedmici, ali ipak mislim da su aranzmani u 3 D dosta jeftiniji.
La Rosiere ima sad uglavnom nesto luxuznije apratmane. Jerbo pokusavaju da privuku ‘finu publiku’ i porodicni narod. Tzv turisticki radnici su me iznenadili. U apartman sam usao cim sam stigao u selo tj oko 10 i 30 ujutro, to mi se nikad prije nije desilo. Pitam kad moze da se udje (a kontam znam i sam odgovor: 16:00), u turisti birou kazu moze odma. Docekuje me tip kod apartmana otvara mi vrata, unosi moju torbu, pokazuje nam sve, ko da smo iznajmili ‘suite’ sa 5 zvijezdica a ne naj obicniji apartman od 30tak m2. Otvara balkonska vrata a ono puko pogled na dolinu i Les Arcs tacno preko puta. Pokazuje ono sve, govori kako se koji vrh zove ??? Ja nista ne kontam, reko jesmo mi jos uvijek u francuskoj ili je ovo neka africka kolonija, covjek ljubazan bas ko da sam ja neki kolonijalni turista, a on crnacki urodjenik. Sve objasnjava do u detalj, dje je supermarket dje se kupuju skipassovi, dje je ponjemu naj bolji skiservis………meni vec pomalo dosadijo; Reko stipu majke ti, ‘ocu da idem da skijam Ovakve stvari mi se nigdje i nikad prije nisu desile u Francuskoj (pa ni u Svajcarskoj da budem iskren). Svi su ljubazni i opusteni i nekako je ritam usporeniji nego npr. u 3 D. Kad smo izlazili iz apartmana zaksnili pola sata s predajom kljuceva, no problem, covjke usao ovlas, za 5 minuta, pogledao jel sve oke i na vratima nam vratijo depozit. (prvi Francuz koji je od mene dobijo napojnicu :-)). Ne kao u ValThorensu gdje sam uvijek morao cekati par sati da mi vrate depozit (i gdje su mi jednom prilkom nepostojece manjakavosti u apartmanu naplatili € 50,- ).
Vec sam rekao da La Rosiere ima fantastican polozaj u zavjetrini i na suncanom platu. Mjesto sa najvise suncanih dana u godinu u Savoi. A kucice sve od kamena i drveta, ni traga betonu. ljupko, ni na takvu ‘supitlnu arhitekturu’, se u Francuskoj bas nisam navikao.
PS
La Rosiere je jedno od rijetkih mjesta u Francuskoj iz kojeg ima organizovano Heli-skijanje (taj sport je u francuskoj zabranjen), ali ovdje vjesto koriste cinjenicu da granice sa Italijom, tako da ljude spustaju na Italijansku stranu terena. Ova dekadencija nije cak ni toliko skupa (200 evra jedan ‘drop).
Sve u svemu vrijedno posjete. Ali ko ide za van serijsko, svemirsko, full-skijanje dok ne izumres, a prevaljuje 1500km da dodje do francuske, taj treba da ide u 3 Doline.
Za one koji traze skijanje sa vise shmeka, evo ga i linak: http://www.larosiere.net/
Jahorina – Decembar 2007
Galeriju fotografija možete pogledati ovde.
Kopaonik – Decembar 2007
Galeriju fotografija možete pogledati ovde.
3 Doline – Decembar 2007
Galeriju fotografija možete pogledati ovde.
Splavarenje – Banja Luka – Septembar 2007.
Galeriju slika sa ovog okupljanja možete pogledati ovde.
Okupljanje – Perućac – Jul 2007
Galeriju fotografija sa ovog okupljanja možete pogledati ovde.
Doboj – April 2007 (prvo Magareće okupljanje)
Autor: Stekan
Preuzeto sa http://www.skijanje.rs/forum/showthread.php?t=1382
Evolucija je proces (a to znači da traje). Hinsan (čo’ek) od rođenja prolazi kroz razne faze. Prvo pelene i kenjanje u pelene, pa privikavanje na nošu, pa na WC školjku i na kraju umre od starosti, a da se još nije navikao da svaki put pusti vodu.
Slično je i sa učesnicima ovog foruma. Od prvih postova, do prvih upoznavanja, prvih zajedničkih skijanja, prvih zajedničkih ljetovanja do zajedničkog staračkog doma (poželjno na kakvom glečeru).
Ja sam trenutno u fazi magarovanja, tj. osjećam sa kao ski magare. A simptomatično (ovu riječ redovno koristim) je to da nisam i jedini. Kao što se muhe vole okupljati oko nečega, tako smo se i mi okupili oko zajedničke ljubavi (sjetiću se šta to bi). Prve kontakte smo uspostavili zahvaljujući ovom forumu i to uglavnom u periodu van skijaške sezone, a vremenom smo evoluirali u ski magarad. Ima nas i koji znaju skijati. Borderi su trenutno zastupljeni samo preko mojih juniora koji voze i skije i board.
Mi smo samo jedna neformalna ekipa zaljubljenika u skijanje koje žele da se druže i ljeti a naročito zimi. Svi smo ravnopravni, osim što sam ja najviši, a Hehehe ima najveći hupser. Nemamo organe, osim onih ličnih koji nisu za pokazivanje. Nemamo ni skupštinu, ali se redovno okupljamo. Jedino što nas razlikuje od ostalih ljubitelja zimskih sportova su klempave uši i dugačak rep (Oggy-jev je najduži, mislim na rep).
Zašto baš magare, a ne npr. kišna glista? Prvo pominjanje riječi magare je bilo rezultat iskrivljenog čitanja naziva Magfire cijenjenog proizvođača skija iz Begunja, jer su slova F i I zajedno ličila na slovo A. Koristim prošlo vrijeme, jer je izgled natpisa promijenjen za sezonu 07/08. A magare je jedna izuzetno plemenita životinja. Cijenjeni drug i gospodin Sapa je jednom negdje na ovom forumu napisao slijedeće:
Magarac je puno vise primjeran simbol pozitivnog skijaskog duha, nego sto bi se to na prvi pogled dalo naslutiti; obrati paznju na stereotipne karakteristike magarca:
1. Tvrdoglavost: Pravi skijas je uvijek tvrdoglav. Tvrdoglavost proistice iz optimizma-zelje da se skija, pa taman i ako za skijanje nema realnih mogucnosti. Stajati na daskama, bas u inat logici i vremenskim prognozama, e to moze samo pravi ski-magarac.
2. Snaga: Magarci ne samo da su tvrdoglavi no su i “nad-ljudski” jaki; vuku i tamo gdje drugi odustaju. Isto vrijedi i za prave skijashe.
3. Spretnost-stabilnost: Magarci su rijetke vuchne zivotinje koje s lakocom mogu i po ‘kozijim stazama’. Sta bi jedan skijash sebi mogao drugo da pozeli nego da posjeduje takve kvalitete, da stigne na terene o kojima obicni smrtnici samo mashtaju. Eto npr. Konj; simbol brzine i elegancije, ali samo kad se radi o ravnici. Na terenima na kojima caruju magarci, se konj pretvara u nespretnu/nezgrapnu zivotinju. Meni kao ljubitelju offpist skijanja se bash svidja poredjenje s magarcem
4. Individualizam. Magarci mogu danima biti sami, na zabacenim mjestima, bez da imalo osjecaju nostalgiju za drustvom. Magarci su klasicni primjer zivotinja koje karakterishe stil: ‘o sebi pri sebi’. Skijanje je individualni sport i nije bez osnova sebe usporediti sa jednim magarcem. Lijepo je skijati sa drustvom, ali bit sam sa planinom je poseban osjecaj; jedan od rijetkih momenata kad postajes svijestan samog sebe i svoje nistavnosti.
Barem kad se o ovom sportu radi nije ne umjesno i ne primjerno sebe zvati magaracem.
Dakle dobra vam sreca dragi moje kolege ski-magarci.
Nit’ šta dodati, a oduzeo sam samo pola zadnje rečenice. Rešpekt i kacigu dolje.
Prvo okupljanje ski magaradi se desilo u Doboju 28. i 29. aprila 2007. Zašto baš u Doboju? Sudbina je tako htjela.
Bilo nam je mnogo ubavo. Išli smo na Ozren da analiziramo neki roštilj, obišli smo tvrđavu a kod našeg domaćina druga Topa smo razmjenjivali šale i pošalice. Prisutni su bili Top, MunZe, Zorica, Nemanjus, Nina, CrazyKong, Markoos, Hehehe, Dex, Oggy i dakako moja neskromna malenkost.
Fotke sa istorijskog prvog magarećeg okupljanja možete pogledati u galeriji.
Obertauern – April 2007
Skijaliste koje, sa svojih stotinak km staza, spada u skijalista srednje velicine. Nalazi se u pokrajini Salzburg, na 74 km od istoimenog grada. Sam gradic Obertauern nalazi se na oko 1740 mnv, najniza polazna stanica zicare je na koti 1639 mnv, dok se najvisa zicara penje na 2350 mnv, sto sveukupno cini visinsku razliku od oko solidnih 700 m.
Obertauern je poznat po velikim kolicinama prirodnog snega pa, zahvaljujuci tome, sezona traje od kraja novembra do pocetka maja. Sve u svemu, najpouzdanija destinacija kad je u pitanju visina sneznog pokrivaca. Ako je sezona mrsava, idite u Ober, necete pogresiti .
Oni koji, pored skijanja, vole da kao uspomenu imaju i spektakularne fotografije predela, nece biti bog zna kako odusevljeni, mada daleko od toga da nema sta da se vidi. Predeli su uglavnom goli, bez sume, sa par impozantnih vrhova koje cete uglavnom videti na vecini fotografija.
Sto se tice staza, njih zaista ima za svaciji ukus. Od plavih, zgodnih za pocetnike, preko crvenih koje preovladjuju, do crnih kojih nema mnogo, ali ce i iskusnijem skijasu zaigrati srce kad se prvi put popne na Gamsleiten 2. Zicare su savremene i brze, uglavnom isklopive sedeznice, i jedna gondola. Gondola ce vas odvesti na jednu od najduzih staza (Zehnenkar). Ova staza ima pogodan polozaj u odnosu na sunce, pa drzi tvrdocu dosta dugo i u uslovima kada je temperatura u debelom plusu. Kad je u pitanju uredjenje staza, Ober ne spada u sam vrh austrijskih skijalista. Hupseri su vrlo cesta pojava, pa sam dobio utisak da austrijanci ne obracaju bas mnogo paznju na ovaj aspekt. Ovo je nesto sto bi moglo zasmetati nekom ko je navikao na popeglana i tvrde staze, ali ne i onima koji su navikli da skijaju po hupserima Bjelašnice, Jahorine ili Kopaonika. Terena za offpiste ima koliko volite, tako da, ukoliko zelite da poboljsate tehniku skijanja po hupserima ili dubokom snegu, Ober je pravo mesto za to. Napominjem da ova opaska oko uredjenja staza nikako nije merena u odnosu na domaca skijalista. Takodje, moje subjektivne utiske oko uredjivanja skijalista treba uzeti sa rezervom, jer su oba vikenda koja sam proveo tamo bila izuzetno topla, sa temperaturama iznad 10 stepeni Celzijusa.
Ono sto stvarno ne treba propustiti ako se vec zaputite u Ober, to su spektakularni apreski party-ji, to je ono zahvaljujuci cemu je ovo skijaliste nadaleko poznato. Barovi poput Edelweis-a, Hochalm-a, Mankeialm-a i drugih odusevice svakog ko odluci skijanje zavrsiti dobrom zabavom, kriglom piva ili austrijskom viljamovkom (popularni willy). Cene su prilicno pristupacne, u proseku, pice kosta 3-4€, sto nije malo za nas skromni standard, ali gledajuci u odnosu na neka druga skijalista (recimo u Italiji), moze se reci da je pristupacno. Oprez prilikom besomucnog ispijanja alkohola! Svaki od ovih barova nalazi se na stazi, pa morate racunati da se treba spustiti po mrklom mraku na skijama niz deonice od kojih neke nisu nimalo naivne.
Cena dnevnog skipass-a je 34.50€, a smestaj je dosta skup i nije ga lako naci, pogotovo u vrhu sezone.
Sve u svemu, skijaliste koje definitivno treba obici, a kad ga vec obidjete, sigurno cete se ponovo vratiti. Ja licno sam postao sentimentalno vezan za ovo skijaliste posle dva odlaska i sigurno cu ici opet .
Linkovi:
www.obertauern.com
www.obertauern.at
www.skijanje.hr/clanak.php?id=12348
www.snow-forecast.com/resorts/Obertauern.shtml
http://en.wikipedia.org/wiki/Obertauern
Les Sybelles – Januar 2006
Autor: Sapa
Ikad culi za les-sybelles? ne? pa ni ja do prosle godine.
vidi www.les-sybelles.com
Nekoliko ski-stanica spojeni od prije godinu-dvije u jedan mega skijaski centar.
Duzina zicama spojenih pista u KM: 310
i jos extra 40 km dostupnih redovnom bus linijom….
Skijanje izmedju 1500 i 2600 metara nadmorske visine.
Neuobicajeno za francusku, jedno od sela saint sorlin d’arves vidi sajt www.saintsorlindarves.com
je sacuvano u totalno originalnom stanju, stare seoske kuce, stale….a u ovom selu na srecu nisu dizali nebodere od 10-15 spratova nego lijepe apartmanske komplekse koji ne bodu u oci od ruznoce.
npr. aprtmani: les Fermes de Saint Sorlin (novi i veci apartmani, ocu reci veci nego sto je uobicajeno za francuske standarde)
U francuskoj sam skijao u la plagne, 3 valley i alp d huez (plus par manjih i siroj publici totalno nepoznatih centara), elem poznajem pomalo francuske alpe, ali ove les-sybelles su mi za srce prirasle.
Sto se tice raznovrsnosti pista tu su 3 valley i alp d huez bez premca.
Prvi zbog nenadmasne duzine od 600km cruise-pista (skijas dok s nogu ne spadnes i za sedam dana nisi jos vido vise 2/3 skijalista ), a ovaj drugi zbog super off pista i tzv ski-route), la serrene (pista od 16km, visinski pad skoro 2000m) i “prilicno francuske atnosfere” koje u la plagne i 3 valei nisam bas dozivio.
les-sybelles je sasvim prosjecan po pitanju raznovrsnosti pista, i puno je tu plavog, a za prave fanatike premalo crnog, ali su off-piste famozne + sto u nekim djelovima pist uopste ne uredju (ili je to tad bila slucajnost), a na ski-kartama ih vode kao ‘redovne’ plave ili crvne staze, uglavnom zive duse tamo nema, citave strme livade na kojima skija jedno tuce skijasa.
Redovi na zicama? Nepoznat pojam. Za razliku od npr. 3 valley gdje sam znao po prilicno cekat na gondolama u val thorensu i u courchevelu…..
Cijene apre-skijanja su za oko 30-tak % manje od cijena u ovim mocnim velikim centarima, ljudi prijatljski do iznemoglosti, nema valjda gomile turista pa jos nisu stigli da postanu arogantni. Engleski ne govore u glavnom, al se zivo trude da ti pomognu na bilo koji nacin. Jedan od zicara (tzv pisteurs) odskijo samnom da mi pokaze put do sljedeceg prevoja, to jos dozivio nisam. (putokazi bi mogli da budu malo jasniji), staze ko sto rekoh nisu svuda ok uredjene (mislim na francuske/svjetske standarde),ali to sve skupa ima puno sarma…ma totalni sam fan.
Jede se dobro, a ako sam kuvas onda ….(inace su restorani u selu i na pisti skroz autentiko) apre ski je u saint sorlin d arves jako ogranicen, al meni to bas i nije smetalo, ja doso da se iskijam a ne da budem mamuran.
Cijena aranzmana je puno manja od ovih gore pomenutih centara, ma jeftinije a raznovrsnije skijanje ja jos nisam imao u zivotu.
Moj aranzman (u gore pomenutom apartmanu za 4 osobe )od 5 – 14 januara 2006 kostao je € 160,- p.p (7 nocenja + ski pas za 7,5 dana za citav centar dakle 310 km)!!!
Duzno je naglasiti da su i u Francuskoj druga i treca sedmica januara najjeftiniji periodi, a po meni i najbolji, nema previse turista (djeca u evropi su tad u skoli), ja redovno idem u tom periodu i dosad me je uvijek kacilo dobro – suncano vrijeme.