10 Magarećih godina – 3 Doline Decembar 2017

10 magar god 3 640x389
„Prvih 10 godina je najteže“, da citiram Boru Đorđevića u naslovu jedne od njegovih knjiga, verovatno ne bi bilo primereno. 10 Magarećih godina je prošlo u skijanju, druženju, metrima snega, kilometrima preveženih staza (i van staza) kao i stotinama ispričanih priča i anegdota. Kako je napisao jedan naš drugar na majicama koje smo napravili povodom ovog jubileja „10 Magarećih godina je kao 200 ljudskih“. Kada se osvrnem na prethodnih deset godina skijanja i druženja sa Magarcima, osmeh se sam izmami na lice i mogu slobodno da kažem da sam srećan što sam imao čast da budem deo ove priče.

Teško je rečima opisati atmosferu koja vlada tih desetak dana svake Magareće pustolovine. Izmešaju se tu recenzije opreme, analize ski mapa i offpiste ruta sa mirisima kuvanog vina i crnog luka koji se uvuče u odeću od kuvanja. Citiranje šta je ko gde pročitao ili pogledao, prepričavanje skijaškog dana uz snimke sa kamera, igranje društvenih igara uz meze i domaću rakiju. Podsećanja na doživljaje i priče sa nekih ranijih skijanja, koje iako smo zajedno proživeli, zvuče kao da ih slušamo od nekog trećeg po prvi put. Sve je to zajedno jedan miks kvalitetnog skijanja i druženja ljudi okupljenih oko iste strasti.

 

Za 10 godina, obišli smo i velika i mala skijališta u Francuskoj, Austriji, Italiji i Švajcarskoj. A skijalo se i na Kopu, Brezi i Jahorini. Količina snega, sunca ili zvanični kilometri staza nikada nisu određivali kvalitet našeg skijanja… uvek je bilo dobro i uvek smo se „naskijali“ pa makar se vozili na dečjoj ski traci po kiši. Kako je rasla ekipa, tako je uz Magarce stasala i cela jedna generacija malih Magarića juniora, koji su zavoleli sneg, planinu, druženja i ponosno ističu da su Magarci. Vremenom je cela priča prerasla skijanje i zimska okupljanja, pa se sa nestrpljenjem očekuju tradicionalna letnja okupljanja prema kojima se planiraju godišnji odmori, a ekipa se skuplja sa svih strana sveta.


Ove godine smo rešili da jubilej proslavimo tamo gde je sve i počelo, decembra 2007. godine.  Les Menuires, Tri doline, skijaška Meka. I kao i te 2007. godine bogovi skijanja i meteorologije su nas pogledali i podarili nam metre svežeg snega, temperaturu u minusu i sunčane dane. Čist hedonizam.

Od 09:00 do 16:50, kada zatvara Doron, poslednja žica koja izvlači iz rupe na „Masse“, peglale su se staze i offpiste rute svih 6 dana. Obišli smo celo skijalište, a prirodnog snega je bilo i na najnižim stazama na 1200m n/v. Gužve na stazama i žicama je bilo samo kada se čopor Magaraca pojavi, jer se dešavalo da nas skija i po 20 u grupi… uglavnom smo bili sami na stazama. Teško je reći gde je bilo najbolje… Masse, St.Martin 2, Mont Vallon, Signal, Moraine, staze koje spuštaju ka La Tania i Le Praz ili offpiste rute sa Masse…


Skupili smo se iz sa svih strana sveta (ali stvarno). Kragujevac, Beograd, Novi  Sad, Banja Luka, Zagreb, Ljubljana, Beč, Prag, Cirih, Kanada.

Ekipa se značajno povećala.

Cime De Caron 2007

Cime De Caron 2017

Cene u francuskim kafanama su se takođe značajno povećale.

Neki su ostali verni Fischeru.

2007. 2017.

Za kraj, uz želje da se povređeni brzo oporave, mogu samo da poželim da ova priča nastavi da traje… nema potrebe da se menja…  i da slavimo još puno ovakvih jubileja.

Leave a Reply